Ученица Хемијско-технолошке школе, Марија Јолић, одељење 2-2, освојила је треће место на Светосавском литерарном конкурсу у организацији Подружнице друштва за српски језик и књижевност:
Пут Светог Саве – пут вечности и опстанка
Путеви су изазови наших душа. Позивају нас на ход ка циљевима, а циљеви су вечност и опстанак. Можемо ли их следити,савладати,овековечити? Запитаност лебди, а један пут казује да је пут вечности и опстанка ту, међу нама. Треба га видети, осетити и следити.
Пре много векова људи су видели човека где путује без пута, а пут се за њим ствара. Знатижељно су корачали за њим. Корак му беше лак, а сваки траг остављаo je његово име да светли у трави. Свети Сава – име свих Срба, први печат праведности..
Ишао је путевима искушења како би упознао стазе којима његов народ треба да прође. На путу је сретао непознате људе, пружао им љубав и молосрђе, а онда неуморно настављао даље да као вредна пчела убира мед са мирисних цветова и испуни њиме своје отачаство. Понекад би убрао по који цвет и саплео венац да украси своју земљу и потврди њену веру. Ходајући тако, у живот свог народа, уносио је хришћански морал, побожност и идеју о једнакости. Његов дух био је дух слободе, независности и пријатељства, зато је данас његово име симбол љубави и јединства, а његова слава се слави као вера у боље дане. Био је оснивач и творац српске културе, учитељ и просветитељ. Није ли то довољан разлог да следимо његов пут правде и вечности и да се не плашимо трња и зла јер ако идемо његовим путем, обојићемо се знањем , добротом и племенитошћу. Освестићемо себе и друге,оставићемо трагове. А трагови су бит живота. Пут којим је ишао, био је пут до вечног живота, тамо где су правда,љубав и истина. Зато је ту и када мислимо да га више нема – увек уз свој народ . И када се греши, јави се како би нас вратио на пут правде, истине и светлости
Они који нису видели његов пут желели су да заувек нестане, зато су и спалили његове кости. Али као што увек бива са незаменљивим ликовима историје, мошти се не расуше у прах, већ у светлост која обасја српски народ. На тај начин Сава се сједини са њим и оста вечно да живи у свом народу јер ,,није мртав који гроба нема.’’ (Милован Витезовић “Мисли српски”)
На путевима вечности и правдољубља су Савини трагови. Он је печатио стазе српства, али правог и храброг, оног културног и духовног. То су стазе које воде у будућност, тамо где је жижак светлости трајан. Хода један човек и данас овим нашим путевима и суморним временима, оставља светлост за собом. Та светлост је светосавље, пут нашег постојања и опстанка, пут вечности.
Марија Јолић, 2/2
Хемијско-технолошка школа Крушевац
